Из „Божје визуре“, рукописа песама Мирослава Тодоровића


….

Сада, док пребирам по речима живих, видим да све је мање песничког у животу, и видим како све ове речи, ова слова, попут врана са снежне пољане  гракћући  одлећу и нестају у магли зимског пејзажа. Стишао се сјај некдашњих стихова што бејаху на  путу песме.

Као бродоломник сам, на домак копна, у чијем погледу оста сенка хриди у пени таласа који га  криком сјаја прекри.

Видео сам дах вечности у листу што о/пада.  Проналазим позно, ево, тај лист упресован у књизи коју прелиставам. Слушам ветрове са његових боја,  већ су песма, чујем је у сну речи које пребирам и по ко зна који пут прецртавам…Поново, по ко зна који пут…

Из „Божје визуре“, рукописа песама Мирослава Тодоровића.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s