Своју књигу есеја Метафизика у белом оделу , овим освртом на Јеротићеву књигу Разговори са православним духовницима , сматрам коначном, заокруженом. Ти есеји нису писани као што су они стари и нови зидари Вавилонске куле подизали своје здање. Јер, колико има смисла сазидати кулу до небеса, пркос богу небесноме? Чему сазидати град у коме ће сав живот лични и друштвени бити уређен без Бога и без Божјег благослова? Чему лична и национална слава упркос Богу? Нису ли сва четири зида Нове Вавилонске Куле (наука, индустрија, политика и саможивост) неосвећена и неблагословљена? И нису ли то сумњиве побуде; себе учинити богом и сав живот уредити по људском рачуну и вољи, без икаквог обзира према Творцу неба и земље и без икаквог испитивања Божје боље и Божјег промисла?
преко Закључни осврт.
ЗНАК ПРЕПОЗНАВАЊА З Plus ultra 