Ознаке

Био сам, дакле, први читалац Лукићевог рукописа Европе, и вероватно најзахвалнији читалац на читавој кугли земаљској у том тренутку, због свега оног што му је претходило.Читаоцима се знаним и незнаним ређе посвећују књиге ; можда је аутор то учинио према свом првом читаоцу не из пијетета према мом делу , углавном необјављеном – које је он имао прилике да прочита (мислим на Опус Рајска свећа, чије је објављивање у току, тек сада) ,већ зато што сам одмах схватио да је реч о књизи песимизма , који није “нужно знак опадања, пропадања, изопачености, заморених и ослабљених нагона” – напротив !*

____________

             * “Увек ми је изгледало да су Грци иостигли нешто најврховније – Говорим пре свега о поезији и песничком стварању : они су фамилијарни са свим и сваким” , писао је Станислав Винавер у есеју Одбрана песништва . “Грци су познавали богове и са њима били фамилијарни. Али – пре свега треба то нагласити нису били вулгарни јер вулгарност није фамилијарност, него један њен отровни и понижавајући вид, њен фалсификат. Они који су вулгарни са јунацима и боговима нису са њима интимни. Они су као Герсит према Хектору и Патроклу.Шта више човек ни са самим собом није вулгаран. Та је фамилијарност дакле најплеменитије врсте засноване на пуном познавању и правомоћном општењу” (в. у часопису XX ВЕК , Београд, 1938, бр. 10 , стр. 667 – 668).

ХЕЛЕНСКИ ЧАРОБНИ БРЕГ / Белатукадруз.

Advertisements