Ознаке

 

*  Овај текст је у целини објављен у првом броју новпокренутог часописа  ”САВРЕМЕНИК плус”. Радо  бих последњу реченицу овога есеја – одстранио, данас, пет година доцније, дакле, током јесени 1997. године. Она не стоји, чини ми се. Што г. Глушац није објављивао своје рукописе, после књиге ВЛАЖНА ПАНОНИЈА, то није зато – како ми се чинило крајем 1991. године – што није имао среће, што је био “препознат”, у немилости. Не, сећам га се као функционера УКС – уствари врло нерадо и са извесном индигнацијом. Једноставно, писца је одвукло нешто друго од књижевности, не желим да овде именујем шта је то. (“Политика” је српској књижевности увек одвлачила писце на своју страну.)  Дакле, претерао сам у оцени у овог писца и у својим претпоставкама : Да је овај писац имао написаних књига после ВЛАЖНЕ ПАНОНИЈЕ могао их је објавити… (Октобар, 1997)

У нашој земљи Хармс је дуго био непознат писац. О минијатурама Данила Хармса пише А. Флакер (Форум, бр, 3-4, 1969). Тек 1982. године београдски часопис Знак објављује у својој библиотеци Хармсову књигу Случајеви. Преводилац и писац предговора овог издања пише: ” Откако је откривен крајем шездесетих година, цорпус обериутианум је извучен пре свега са становишта разграничавања конструктивног и деструктивног , као битних одредница авангарде уопште (дехијерархизација књижевних родова и врста , укидање карактеризације ликова  , оправданости мотива итд . ). Расветљена је , затим , повезаност обериута с наслеђем футуриста , пре свега Хлебњикова , и с посредним утицајем европске авангарде тога времена . Многи аутори нашли су се пред задатком да, предочавајући књижевно откриће , посегну за методом књижевне генеалогије: потребно је било установити порекло књижевности апсурда и црног хумора , књижевне претке пародије нонсен-се-фицтионе-а , гротеске и ‘ дечијег говора ;ваљало је најзад , истаћи које се појаве у европској књижевности средине века текстовима оберуитиа  антиципирапију”.На оберуите утицала је традиција нонсенс   литературе ( Соловјов,Сологуб,Ал. Толстој и браћа Жемчужников ).Нонсенс литература с краја деветнаестог века чекала је око педесет година  да би била прихваћена као као књижевно наслеђе “једног тока европске књижевности који је у делима   Јонеска, Бекета , Олбија, Пинтера, Мрожека, итд , почео нагло да се шири почетком шесте деценије”.ОБЕРУИТИ (Хармс поготову) свакодневицу нису видели НИМАЛО РУЖИЧАСТО. Метод ових писаца био је подређен намери да се разоткрије ,”идиотизам малог човека”.

ДЕСТРУКТИВНА ЦРТА НЕЗАВИСНЕ СЛОВЕНСКЕ ПРОЗЕ / Белатукадруз.

Advertisements