Ознаке

Brojne antologije i zbornici poezije štampani u poslednjih dvadesetak godina pokušavaju da rekapituliraju doprinos srpskog pesništva i odrede njegov domet u okvirima evropskog pevanja i mišljenja. Često bez ikakvih estetskih kriterija, takve antologije nisu vredne ni pomena . Izuzetak je antologija srpskog pesništva 20. veka „Nesebični muzej“, pesnika i romansijera Miroslava Lukića. Veliko poetsko znanje i akribičnost ovog autora ne izbegava ( niti ga može izbeći) pitanje: šta od dvadesetog veka poneti u dvadeset prvi i treći milenijum? Devet verzija „Nesebičnog muzeja“ govore o izuzetnoj predanosti poslu, pravednosti i istinitosti ovog autora. I u ovoj antologiji nazire se implicitno pitanje: šta je duh srpske književnosti? Od prve do devete verzije broj pesnika i pesama sveo se na deseti deo. Ta strogost pokazala se plodotvornom: oštro je ocrtala liniju srpske poezije i pokazala nesumnjiv pad duhovnog u materijalno. Kolika je provalija između „ Santa Maria de la Salute“ Laze Kostića koja stoji na početku 20. veka i „Male kutije“ Vaska Pope?  У штампи је јесењи број књижевног часописа „Браничево“ 5-6/2012.

Advertisements