Ознаке

Нисам безосећајан човек. Умирао сам са свима које сам дубоковолео и познавао.Изгубио сам многе пријатеље, пре свега неколикодрагоцених пријатеља из младости. Хвала Ти, Господе, што си мераставио од њих, јер они беху најдебљи зид између Тебе и мене!Научио сам да посматрам себе као умрла, и опомињем себе свремена на време : Посматрај себе као покојника! Јер то је начин дане осетим долазак смрти, да утупим жаоку смрти за живота, па каддође – неће ме имати чим убости!

преко ВЕЧИТИ, ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз.

Advertisements