ВЕЧИТИ, ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз


Нисам безосећајан човек. Умирао сам са свима које сам дубоковолео и познавао.Изгубио сам многе пријатеље, пре свега неколикодрагоцених пријатеља из младости. Хвала Ти, Господе, што си мераставио од њих, јер они беху најдебљи зид између Тебе и мене!Научио сам да посматрам себе као умрла, и опомињем себе свремена на време : Посматрај себе као покојника! Јер то је начин дане осетим долазак смрти, да утупим жаоку смрти за живота, па каддође – неће ме имати чим убости!

преко ВЕЧИТИ, ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s