Govorenje o poeziji pretvara poeziju gotovo neizbežno u predmet. A tada iščezava njezina suština. Isto se zbiva kada se govori o jeziku16. Slično će u knjizi «Exercise de la littérature» (2001), imajući ovoga puta na umu samu književnost, reći Fransoa Bon (F. Bon): «Književnost se ne misli, no se praktikuje». Poetike autorâ bi prema tome bile sekundarni jezici koji govore i navedeni su da govore o onim primarnim. Književnost, pa shodno tome ni pesništvo, nije nikakva igra s jezikom
преко B. MOJA IDEJA POEZIJE I NJEN UTICAJ NA MOJE PESNIČKO DELO / Boško Tomašević.
ПРОТИВОТРОВ 