Ознаке

 

Da bi našao sebe , Bora Mišljenović mora da prođe kroz oblast crnog i crvenog vetra, da prevlada njihovu simboliku i istorijsku nužnost. To može jedino ako ih dobro upozna, sećajući se  i zapisujući događaje u kojima je učestvovao . Otuda tolika briga o rukopisima i potreba njihovog sređivanja. Oni su Arijadnin konac , jedino sredstvo koje mu može pomoći da nađe izlaz iz nametnutog lavirinta. Ako se istorija i stvarnost ne mogu izbeći , neprekidnim zapisivanjem može se umanjiti njihov pogubni učinak. To je istovremeno i odbrana od ništavila.

U mučnom samoispitivanju, Bora Mišljenović uspeva da nađe odgovor na pitanje koje ga je progonilo: „ Ja nisam što i oni, niti su oni što sam ja“ (7.)  . To saznanje povlači oštru liniju razdvajanja prema sebi pređašnjem i spoljnom okruženju: napuštanje materijalnog i okretanje duhovnom svetu. Slike njegovog prošlog života dobijaju sada jasne obrise. Putovanje ka saznanju pripada svetu duhovnosti, a on je, i ne znajući, putovao tim putem i iz te tačke posmatrao svet. To sagledavanje bilo je u oštrom sukobu sa ljudima i događajima u kojima se našao. Prekinuti simbol je nastavljen a opaka stvarnost savladana rečima. Bora Mišljenović je naslutio sebe ,  neostvarenog: „ Meni je dato više, a ja sam dao manje…“ (8). Najzad je našao mir.

Između simbola i stvarnosti / Miroljub Milanović.

Advertisements