Ознаке

….. о српској емиграцији ….

____________________

Увод у руско освешћивање
I
Још 1999. знало се да је циљ да се Црна Гора одвоји од Србије и да се Србији одузму Косово и Метохија и Војводина. У ”Недељном телеграфу” од 21. априла 1999. године читамо: ”Циљ ’Корена’ (Корени – назив тајне НАТО операције против Срба, нап. В. Д.) јесте одвајање Косова као главног извора сировина за Југославију кроз велику аутономију, албанску сецесију или потпуну независност, затим отцепљење Црне Горе, њеног јединог преосталог излаза на Јадранско море, и дислокацију Војводине, њене ’житнице’ и још једног југословенског извора сировина, који би довели до потпуног колапса Југославије као самодовољне индустријске државе. Иза те акције јесте страх Немачке и САД да ће Југославија ступити у савез са Русијом и другим бившим совјетским државама, када Јељцина смене комунистичке и националистичке снаге у блиској будућности”. Ово је била изјава неименованог немачког званичника. Дакле, главни геополитички страх Запада је, као и увек, страх од јединства Србије и Русије. “Срби су мали Руси”, мантрају Западњаци још пре Наполеона (сетимо се: Наполеонове трупе у Боки ратовале су против Светог Петра. Цетињског, а његови инструктори обучавали су турске тобџије против Карађорђа) Искасапити везану Србију значи показати Русији шта је чека. Западна Звер је била свесна своје моћи. Али, није знала реч Светог Писма – да се сила Божја у немоћи показује.

II
Напад на Србију и Србе није имао много везе са Слободаном Милошевићем. Један високи представник америчке администрације изјавио је “Вашингтон посту” (Lippman W. Thomas, Albright
Misjudged Milosevic on Kosovo, Washington Post, april 7, 1999, page A 01) да је рат против Србије осмишљен 14 месеци пре почетка НАТО бомбардовања, и да су већ тада разматрана четири модела тог напада.

III
Сила коју је НАТО применио према Србији имала је за циљ да докаже да је Русија мртва као велика држава. На радију “Дојче веле” (29. марта 1999. године) један неименовани НАТО функционер је изјавио: ”Сада преиспитујемо и преуређујемо међународно право. Стварамо ново међународно право у складу са новонасталим околностима. НАТО је преузео на себе функцију одржавања и успостављања мира, пошто Савет безбедности ОУН-а сада то може да омета употребом вета /…/ Русија више није суперсила, није чак ни велика сила. Деловаћемо према својим проценама, не обазирући се ни на кога”.

IV
Ватикан, који је, уз Немачку, био покретач признавања словеначке, хрватске и муслиманске сецесионистичке акције, као легитимне на међународном плану, у доба НАТО бомбардовања, лицемерно је тражио да се обустави бомбардовање Србије за време васкршњих празника. Папин “ускршњи апел” одлучно је одбацила Бискупска конференција Немачке, чији је портпарол, Карл Лајман, рекао да НАТО и Немачка “бране људска права, која се не смеју газити у име међународног права”. Кардинал Јозеф Рацингер, садашњи папа Бенедикт XVI, изјавио је да су “могућности утицаја Папе на косовски сукоб врло мале” (Ана Петровић, Сукоб ауторитета, шансе папиних апела за мир, “Борба”, Београд, 1-2. мај 1999, стр. 9). Какво лицемерје!

V
Једна од најмрачнијих личности светске политике, Збигњев Бжежински, сива еминенција Демократске странке у САД у области спољне политике још од времена Џимија Картера, русофоб и мрзитељ Православља, тражио је да НАТО буде одлучнији у бомбардовању Србије, да, уочи своје 50-годишњице, не изгуби углед. Бжежински, који се у својој књизи “Велика шаховска табла”, заложио за комадање Русије (Сибир је “добро целог човечанства”, а не само једне земље, сматра он), изнео је своје идеје за слом српског отпора: 1. Формула аутономије Косова у Србији је мртва;
2. Из тога произилази да нема никаквих преговора са Милошевићем, осим остваривања српског повлачења након испуњења свих услова НАТО-а;
3. Ваздушни удари морају бити појачани и морају ефикасно разорити војну моћ Милошевића и принудити га на прихватање услова НАТО-а;
4. Неопходно је почети с размештањем војске, како би се припремила копнена инвазија НАТО-а из Албаније и Македоније;
5. Жртве борби, исељавња и етничких чистки на Косову имају морално право на самозаштиту;
6. Следи замрзавање југословенског капитала у земљама НАТОа, како би се придавио Београд;
7. Не чекајући окончање војних дејстава, САД и Европска унија морају заједно показати намеру разраде свеобухватног плана обнове Косова и повратка његовог становништва;
8. Такав програм мора такође укључити услове о томе како демократска Србија после Милошевића може бити укључена у опсежан програм обнове Балкана, у коме ће такође узети учешћа Македонија, Албанија и Црна Гора и
9. Амерички Конгрес мора да сачини заједничку изјаву, у којој ће подржати политичке циљеве НАТО-а и изразити решеност САД да оствари те циљеве свим неопходним средствима.
И – све се збило како је Бжежински тражио. САД и сателити признали су независност Косова; сви услови НАТО-а, у позно пролеће 1999, прихваћени су, и српска војска се повукла; наш капитал у НАТО земљама био је замрзнут… НАТО је оборио Милошевића уз помоћ “демократске Србије” и категоризовао Србију као земљу чија ће судбина бити везана за судбину Македоније, Албаније и Црне Горе (која се већ тада помиње као независна)……

Видети више, књижевбни часопис ЉУДИ ГОБОРЕ  http://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-89/article/pisma-mladom-i-ubrzo-propalom-pesniku/

Advertisements