Ознаке

Субота, 28. април  2001. Начин избегавања. Човек који вас је једном „ојадио“, искористио, помажући вам, учиниће то и други пут. Јуче поподне, телефонирао (док сам ручао) . Лутан. Онај у кога сам са разлогом посумњао пре неколико месеци. Звао због нечега наводно неважног…Уздише; не може да дише. Туробно је; изгледа да ће падати киша. Сасвим сам погрешно одабрао…нисам ја, него је она мене…Било би добро да могу одпутујем негде далеко и да је више не виђам.

(Накнадно дописаноПочетком фебруара, 2002. –  У свему сам у праву : подлаца, копилуша, бедника, себичних, треба да се чувам. Да крај не би личио на почетак. Новац је најодвратнија сводиља. Све своди… Имам много преча посла него да се бавим хуљама, душевним чудовиштима.

Све ове године проведене са – – – – –   су тамница, мрачна, прљава у најбитнијем. Данас сам купио неколико метли и почео сам да чистим – себе, своје срце прво…Међутим, нека о томе натуралисти и осредњи писци пишу романе и књижурине. Књижаре – у које сам свратио – чак и кад се цакле и шљаште лепо укориченим књигама, базде на проивинцијске клозете… Базде. То је чак благ израз… О тим књигама пишу навелико, хвале их – чак и они аутори, тривијални критичари, које сам уврстио у прва два издања антологије српске поезије. Преварило ме је њих неколико, јефтино купљених…)

Субота, 28. април  2001.
Устао после 8. Лоше спавао.

Advertisements