Ознаке

Današnji ideolog Srbije opet je

Dobrica Ćosić

Razgovarao : Bojan Tončić

*Na ključnim pozicijama u državi danas su mnogi ljudi iz Miloševićevog režima; Socijalistička partija Srbije preuzela je Ministarstvo unutrašnjih poslova i finansijski moćna javna preduzeća. Sa Demokratskom strankom potpisala je Deklaraciju o nacionalnom pomirenju. Kako to lično doživljavate? Šta preostali demokratski potencijal u Srbiji, ukoliko ga vidite, zapravo, treba da obeležava ovog petog oktobra?

Osećam se veoma loše kad vidim aroganciju Miloševićevih birokrata u današnjoj vlasti. Socijalistička partija nije nikad, čak ni formalno, priznala svoje greške i preuzela odgovornost za ono što je činila dok je suvereno vladala Srbijom. Deklaracija o pomirenju DS i SPS je u osnovi izdaja osnovnih principa političke korektnosti i ljudskosti u celini. Jedan od današnjih lidera SPS (Dušan Bajatović) posle ubistva Zorana Đinđića rekao je da je on „prvi platio izručenje Miloševića Hagu, na redu su ostali“.

Deklaracija o nacionalnom pomirenju obeležiće ovu amoralnu Vladu. Njeno sastavljanje nije bila pobeda političkog pragmatizma, već golog interesa da se dođe na vlast po svaku cenu. Zato je i program ove Vlade potpuno obeležen njenim „koalicionim potencijalom“, da zanemari realne političke razlike na javnoj sceni Srbije. Programa zapravo i nema, kao u vreme francuskog kralja Luja Filipa, prosto se kaže „gospodo, obogatite se“ (naravno, ako možete). Zato u toj Vladi svako može sa svakim bez problema da sarađuje, jer je interes iznad svega. Srbija danas, zbog toga, ima simulakrum političkog programa, što je očito čak i površnom posmatraču. Sve može: Draža i patizani, EU i Rusija, sekularno društvo i naglašena uloga Crkve, evropske integracije i Kosovo. Tadić je samo najvidljiviji predstavnik ideje da je vrhunsko „lukavstvo uma“ teza da je u politici sve moguće.

Photo: FoNet

Pod pritiskom Zapada donosi se državnički odgovorna odluka da je potrebno započeti razgovore sa Prištinom, da bi se bukvalno sutradan postavio nacionalista Dušan Bataković za pregovarača, a Tadić odlazi u Doboj na predizborni miting Mileta Dodika. Tamo ovog korumpiranog političara predstavlja kao nadu demokratske Srbije, pošto je on svoju predizbornu kampanju zasnovao na negiranju genocida u Srebrenici i potrebi da se formalno razbije BiH. A na završnicu Dodikove kampanje poslata je „mlada nada nove DS“, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, da na bini cupka s Cecom Ražnatovic, ženom ratnog zločinca Arkana i osobom protiv koje se već sedam godina vodi istraga zbog pljačke.

Sve to jeste izdaja nada onih ljudi koji su demonstrirali petog oktobra. Možda je prejako poređenje sa naslovom knjige Trockog „Izdana revolucija“, ali nije daleko od istine.

*Da li je uopšte ili u kojoj meri demontiran Miloševićev model vladavine i da li vidite napredak u izgradnji institucija sistema? Gde vidite dokaze za jedno ili drugo?

Srbija jeste demontirala neke ključne institucije Miloševićevog sistema, ali one su bile toliko patološke, kao jedinica DB, pod nazivom JSO (Crvene beretke), da bi bilo čudo da su opstale u iole normalnom društvu. Ali, ono što se teško menja jeste tendencija da se tek uspostavljene institucije, kao ombudsman za ljudska prava, odmah po uspostavljanju derogiraju. Kod nas se teško suzbija shvatanje da je vlast svemoćna i da ju je skoro nemoguće podvrgnuti kontroli ili ograničiti. Vlast se vidi na hajdučki način, kao plen. A to je, valjda, dugo trajalo u našoj političkoj istoriji i vrlo sporo će se menjati.

*Da li se ubistvom premijera Zorana Đinđića okončao peti oktobar? U čemu je, ubistvom premijera, Vlada u kojoj ste bili potpredsednik zaustavljena?

Ubistvo Zorana Đinđića je klasični politički atentat koji je promenio tok razvoja Srbije. Koliko se „nastavljači“ njegove politike boje Đinđićevog političkog testamenta, vidi se po tome što uopšte ne traže nastavak istrage oko političkih naredbodavaca njegovog ubistva. Oni, naime, kohabitiraju upravo sa tom Srbijom koja je Đinđića strašno mrzela i pripremala teren za njegovo ubistvo. Ponekad mislim da je jedini pravi konsenzus današnje vlasti odbacivanje Đinđićevog „vjeruju“, da Srbija može i mora da se razvija u sukobu sa onim političkim idejama koje su je uvek istorijski vodile izolaciji i odbacivanju ideje o savremenom evropskom društvu, zasnovanom na doslednom poštovanju ljudskih prava.

[Proverićemo šta je to Volter: Dobrica Ćosić, Gedža]

Današnji ideolog Srbije ponovo je Dobrica Ćosić, nisu to Adam Smit ili Volter. Zaslugom vladajuće nomenklature, tvorac teze o „humanom preseljenju“ tokom proteklih ratova, ponovo je svoju ideju seljačkog gazdinstva proširio na celo društvo… Za razliku od Ćosića i njegovih današnjih sledbenika, Zoran Đinđić je bio jedan od retkih zaista modernih političara, koji je tražio promene od ljudi i nije im se udvarao, tražeći istorijska opravdanja za njihovu društvenu i političku zaostalost. Posle njegovog ubistva, Srbija liči na Domanovićevo „Mrtvo more“.

Videti više: http://www.e-novine.com/index.php?news=41110

Advertisements