Ознаке

Четврта Србија

Након што је истекао првоборачки стаж учесника Петооктобарске револуције”, у оптицај је пуштена – ништа мање револуционарна! – мисао/директива о постојању Прве и Друге Србије. Које се имају разликовати колико и Шеста личка од Прве пролетерске. И онда се закотрљало запенављено брбљање о патриотизму и тајкунизму, о национализму у кешу и глобализму на лизинг. Удари врлина на величину, хуманизам на ренесансу, хришћанство на грађанство…

Авај, показало се како је све то умовање о “две Србије” заправо само неутешно ламентирање над чудесном и злехудом судбином “сурчинског” и “земунског клана”. Ето вам те фамозне подвојености коју партијски ровокопачи покушавају да реше постављањем коликотолико јасне демаркационе линије. Не због могућих пребега, већ да се подела плена не би изродила у ватрометну тарапану.

Неки су покушали да ту једначину са две непознате и мноооого нула реше тако што су почели да заговарају некакву надсинтезу, која би помирила свеопште српске националне интересе – непажњом кипарских чиновника расејане из трезора народних банака Девичанских и Кајманских острва. Тако се родила бајколика басна о Трећој Србији”……………….” – Зоран Ћирић  Објављено у Политици, 01. 11. 2007.)

Одмах, по објављивању чланка З. Ћ. , тј. истог дана, Миросав Анђелковић:”Далеко је ово од максимума господина Ћирића. Бледо и анемично. Данашње тмурно време учинило је своје. Но, Боже мој, биће још лепих дана”.

Затим извесни Милосав Божић:” Тако је, Зоране, једни су правили све друштвено, а сада ови оће све приватно, само је слепило и код једних и код других, не виде да нема наследника. дали ће после нас срба натове просторе населити шиптари или кинези, и то се не зна. амерички премијер најављује да ће Иран да изазове нуклеарни рат, па онда се не зна ко ће преживети и који ће простори бити пусти. Стби су растурени па молим оне који преживе страшни рат да се скупе са свих страна и васкрсну Србију...”

Један читалац, истог дана, у истом електронском издању П. пише (“Ратоборни Лала?”): “Милосав Божић: ти брате даде најбољи коментар на ћирићев текст чак би ти и ’премијер’ буш позавидео, има ћирић да буде цео дан и сутрадан врло поносан на тебе”. Други пак читалац истог дана коментарише Ћирићев текст овако:” Каже Тоша баш лепо пише овај Зоран а Митушка преспавао је две Србије а кад одлети Косово онда ће писати о Петој Србији…

Коментар ППЗ

 Кад је реч и о чланку З. Ћ. и о коментарима на њега (у истом листу; Ћирићев текст је објављен у тобож озбиљној рубрици “Погледи”, а коментари у Коментарима уз Ћирићев текст – електронско издање П.), шта друго да се каже до: према свецу и тропар!

Неустрашив писац, који се толико острвио на Личке и Пролетерске дивизије, добитник је НИНове награде за којешта, коју су установили подрепаши споменутих партизанских дивизија; не да пише бледо и анемично, него лупета; трабуња; гађа мртве шупљим лончићима; брка лончиће. Ако је желео да забави фукару вицевима, није у томе успео, јер то о чему пише нису чак ни јефтини вицеви.

Ако чланкописац не прави разлику између Прве, Друге и Треће Србије, о којима, по свему судећи, појма нема, онда је типичан далтониста. Далтонизам овог чланкописца, творца синтагме о некаквој Четвртој Србији (“У Четвртој Србији нема ћоравих кутија, али нема ни ћорака. Нема више боемског нехата, брачне неурачунљивости или класне бесловесности. Уместо тога, на делу је педантна ликвидација у чији систем ни реформисани јочић не може да проникне. Остало му је само да реферише Воји и НАТО-удавачама како је неприкосновеном народном вољом, акција “Сабља”  спонтаним предмумишљајем прерасла у акцију “Пригушивач”…… / Зато ми, после свега реченог, преостаје само да вас упитам за ваше статистичко здравље. Дакле, драги моји папирнати акционари, да ли сте већ изабрали своју Србију? Ако још нисте, боље пожурите пре него што Четврта Србија изабере вас.”) има идеолошке и политичке корене и предрасуде. Боље би му било да је ставио своју капу на колено, па да се капи изругивао.

Овај човек не уме чак ни да се руга – Првој и Другој Србији; а када се руга некаквој својој Трећој или Четвртој Србији, коју представља као лажно умовање и ујдурму “партијских ровокопача”, онда је много гори од тих које би желео да критикује, али није томе дорастао!

Шта овај осредњи и плитак писац, јунак нашег времена тј. тзв. књижевне транзиције, зна о Трећој Србији?

Шта он то вредно спомена написа и где о њој ? Овај списатељ по укусу издавача Прве и Друге и Четврте Србије, и Миличка, међу последњима је у јавном и културном и књижевном животу Србије, који би смео и могао да дели ма коме пацке. Само забун-човек, и јефтино новинско пискарало, неће да види разлику између Прве и Друге и Треће Србије. Ћ. би да критикује “запенављено брбљање о патриотизму и тајкунизму”, национализам и мафијашке кланове, тзв. добитнике српске транзиције, партијске комесаре и ровокопаче, “транзицијске губитнике” и актуелне властодршце – али то чини врло невешто и окаснело. При том, цинизам овог чланкописца је рудиментаран и фељтонски…

*

О томе шта је, и шта би могла бити, Трећа Србија, могло би да се види у књижевном часопису “Трећа Србија”, који издаје већ неколико година Г. М. Лукић – без ичије новчане помоћи! Дакле, и без тајне помоћи државе, као и тајкуна и мафијаша. Да ли је, у ствари, права мета споменутог чланкописца Г. М. Лукић, односно књиж. часопис “Трећа Србија” (до сада изашло преко 26 бројева!)?

На ЦД Вечити чудесни коренови: ДЕЛА : Сабрани радови у 22 тома, Г. М. Лукића штампан је, као мотто, следећи одломак: “Друга Србија сабира се уз шљивовицу, наду и горчину. Блатњава је од лите, муља и поводња Необичне лажи. Али, умиће се она…

На својим изворима”. Ове речи су, у ствари, истргнуте из Лукићеве трилогије У друштву пустињских лисица (Народна књига Алфа, Београд, 2005, 326 стр. – Библ. Напукло огледало), стр. 105. Лукић зна да је текућа српска литература “велика жабокречина – више од педесет година”; а део те жабокречине је и Г. чланкописац. Једноставно. Г. Ћ. део је “необичне лажи”, коју вешто и надмоћно раскринкава Лукић… Нападајући тобоже мафијаше, овај писац се прави луд, тј. није му јасно ко га је до дана данашњега штампао и награђивао! Он у суштини брани срчано савремено лицемерје, као поштење. Демоне Необичне лажи нису измислили књижевни часопис “Трећа Србија” ни агилни сарадници овог часописа, ни сам Лукић. Европа појма нема шта је у ствари данашња Србија, као ни умишљени чланкописац и ругалица. Могу да лажу колико год хоће, разноразни; могу да се камуфлирају; камуфлирање је овде у моди последњих двадесетак година! Међутим, све је то узалуд: “Истина, а то значи живот и уметност ће победити, потискивати и потиснути непомериву Необичну лаж” ( М. Лукић, наведена трилогија, стр. 107)

[Књижевни часопис  ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА, бр. 5-6/2007, стр.80 83. Издавач: Заветине (Мирослав Лукић), 11000 Београд: Раковица. ]

Advertisements