Ознаке

Забележено крљомком на издисају, oдгонетнуто уместо вапаја.

Шта може фантастика, што човек већ није чинио…!

Слободан Бранковић

Оперишу.

Мало рупа.

Много нула.

Расту цене.

Две слезине.

Три нема језика.

Дебело црево

Из кога све испало

Како испало.

 

Пажљиво

 

Мали рез, какав је то врх

Петокраког ножа?

Канџа двоглавог орла?

Пази, кожа наборана,

Као мапа старих Јоњана.

Хоће живог Бога из човека!

 

Застој

 

Пауза. Нема материјала.

Пошиљка касни. Неки застој.

Као кад рука стигла са Колиме,

Угурана међу ледене цепанице.

Истреси вреће

 

Изврни дно. Остаци скелета,

Као суво трње. Прошивена крпа,

Са спољне, мало похабане, стране.

Искошени, мастиљав императив:

Изабери унутрашње органе!

 

Добро завири

 

Уво вишак и лево и десно.

Вода из колена, на пола залеђена.

Стидне ваши, са скорелог превоја,

Тачно на броју, још у логорском зноју.

Сумња

Одстрањен младеж, љигав комад,

Да није тумор, ако је српски,

Како може бити доброћудан.

 

Иза спуштене завесе

Операциони сто – покретна тезга.

Златне гарнитуре искежених  вилица.

Нечија шкљоца у коферу. Има реч.

Кап отрова, зуб шупаљ, тресе се полица.

 

Тражи се

Откинут руб читуље,

Да није за степениште слепљен?

Из пробушеног џепчића вири кука.

Ко би познао несталог,

Као да у земљу пропао!

 

Хало

 

Тихо. Шапат из подрума.

Пусти глодара, нека се шета.

По крстачи. Моли се као пола света.

Нема заклопљеног повратника!

У дну сандука рам, сломљена слика.

Ко би саставио испретуране делове?

Почаст циника

 

…Је,  је, је…

То што се диже

У Вашу част

 

Гаврани,

Домаћини ноћи!

Моја утроба

У вама

Светли.

 

Жута кућа

 

Жури полако.

Прилази.

С леђа.

Посао оружја

Специјалаца

Довршава алат

Специјалиста.

 

Мајстори

Каквих свет није видео

Нити ће их видети.

Нада

 

Од мојих несаломивих костију

Нека буде неки нови Рт добре наде!

 

Везуј

Обрве поштарице

На пола трепавице.

Оригинал пијавице.

Пакуј

Симонидин поглед на свет.

Око васкрслог Лазара

Које је видело небо.

Последње царство.

 

Који би слепац то купио

И за које паре!

Нестао…

Нестао…

Нестао…

Штета…

Раскол

Закида на кантару.

Претегла оседела влас у сеобама.

Ископао дукат из желуца Ромкиње! Како лаже!

Брисао штанглом разголићене у мартовским идама.

Меркао лобању монаха, налик на језгро дечанског ораха.

Жали што од четрнаесторо жетелаца остала само плева

 

Шта с рањеним голубом

На длану Тројеручице?

Симбол мира!

Како кад нема јетру,

Подучава хирург,

Од милоште звани Хипократ

Жуте куће.

Тај који мозак забашурио

Можда није имао мозак.

Стоп, дај ченгеле Менгеле,

Проклетије вам ваше!

Могла би да ода та хуља

Шта се стварно догодило

У неко неупоредиво доба.

Глобални медији

(Листови над кровом Жуте куће)

………………………..

Попрскане новине на прозору

Рубрика као клиника.

Како се бака Христина,

Кроз босиљак, попрскала,

И како су мрље црвене.

Преко љуспане таванице.

Господе, грачаничке испоснице!

Тропоја

У Тропоји чудо!

Срце здраво

И после распећа!

Мора да волела

Човека

Целог живота.

 

Коsovo day

У новом броју будућности

Истину открива

Покров.

Порука

Децо  на преосталом седмом спрату

Неправедно залепршаног солитера

У игри између две ватре:

Никако главе из рупе паметне бомбе.

 

Ништа опасно.

Форензичарку гађали оловком.

Глумци из света на малој косовској сцени.

У представи, у напуштеном кориту,

Прерушени у лешеве жртава.

Могли и срца да им ваде…

 

 

Advertisements