Ознаке

Село Фијуље код Сјенице чини двадесет домаћинстава која укупно имају око 60 тона познатог сјеничког сира спремног за бацање, јер немају коме да га продају

11-nurco-i-yumreta-ugljanjn-foto-M-DUGALICH

Нурчо и Зумрета Угљанин са кацама непродатог сира (Фото М. Дугалић)

Фијуље код Сјенице – Необичан рекорд, можда и за Гинисову књигу рекорда, стицајем разних околности, држе ових дана мештани села Фијуље код Сјенице. У млекарима двадесет домаћинстава, 18 бошњачких и два српска, ускладиштено је око 60 тона сјеничког сира, оног по квалитету надалеко познатог, белог, полумасног, од крављег и овчјег млека. Рачуница показује да свака кућа у просеку има по три тоне овог производа којег сада нико неће – ниоткуда купца. Стога очајни домаћини, како који дан пролази, дижу руке од потраге за муштеријама и све биркају место где ће сир одложити а да еколошки не загаде село и околину на пространој и чистој Пештерској висоравни.

– Ја за још двадесетак дана имам простора у млекару. У случају да за то време сир не продам одлучила сам да стари, сву количину од 25 каца, одвезем до јаме „Голубњаче”, која је ту надомак села. Та јама је дубока и из ње се неће ширити непријатан мирис. Мислим да ће тако поступити и моје комшије, јер шта друго можемо – стиже нови млади сир, а са старим немамо куда. Не можеш га продати ни по цени „дај колико даш” и зато морам да продајем краве. Зимус смо муж Негослав и ја продали шест и приморани смо да фарму даље смањујемо – каже Десимирка Вујовић, која од 15 крава дневно помузе око две стотине литара млека и у једном дану произведе око 30 килограма сира.

Старина, деведесеттрогодишњи Момир Вујовић нам објашњава да не памти теже године за сточарство на Пештери и откуп сточарских производа, рачунајући чак и време ратова. Његов унук Марко Вујовић, двадесетједногодишњи младић, школовао се за за руковаоца-механичара пољопривредне технике, јер је намеравао да остане на селу.

– Међутим, сада размишљам шта да радим упркос томе што у штали имамо 17 крава, десетак јунади, два бика… Имамо и двадесетак хектара пашњака. Џаба све то кад оно што произведеш не можеш продати, нити динар зарадити… Зато се често питам да ли шталу треба испразнити и кренути у трговину, шверц, у потрагу за неком бољом зарадом без велике муке – каже за „Политику” Марко Вујовић.

SIR-desimirka-vujovic-foto-M-DUGALICH

Десимирка Вујовић: Врхунски производ нема ко да купи (Фото М. Дугалић)

Све каца до каце и у млекару Нурча и Зумрете Угљанин. Има их 80, а то је четири тоне старог сира. Ту је већ и неколико каца младог, још, како се то каже, незрелог. Тако су пуним кацама крцати и млекари Нумана, Фехима и Ахмета Долићанина, Илма и Рагипа Пешковића, Ћемала и Исмета Угљанина… У селу је, заправо, укупно око 1.200 пуних каца сира.

– Ама, сиром бисмо цело село поплочали – каже, ипак уз шалу, Нурчо Угљанин. Он нам даље објашњава да има око 40 грла крупне стоке, а тренутно музе 15 крава и сваког дана има по 300 литара млека, односно усири 50 килограма сира.

– Шта то вреди кад за сир нема купца ни по два евра за килограм, а за млеко ни по 13 динара. Стварно не знам шта да чинимо. Ето, да сам продао лањски сир, мој приход би био више од двадесет хиљада евра. Овако, нигде динар да зарадиш, јер тешко се и стока продаје, а поред мене, овде у селу, још су два сина и кћерка… Ја и моје комшије смо звали, обилазили купце, нудили на вересију… Нико неће, кажу нема више тржишта, сир се месецима не испоручује Косову, Црној Гори, а за Београд иде мало… – објашњава нам Нурчо Угљанин.

Наши саговорници своју муку једино шалом „лече”, тако да, на крају разговора, један од њих шаљиво примећује да су се „ето, овде и мишеви сира заситили, и они би радо дочекали неког богатог купца, рецимо Мишковића…”

Мирољуб Дугалић

Извор:[објављено у Политици: 13/05/2009]

Коментари :

Mrđo , 12/05/2009, 22:07

Ja bih kupio jednu kacu, ali kako kada ne znam koliko košta kilo? Novinar se nije setio da napiše taj osnovni podatak.

PK , 12/05/2009, 22:16

Sigurna sam da cete naci veliki broj gladnih porodica koje zive na ivici egzistencije, decu u sirotistima, starcadi, kojima bi to vise znacilo nego da bacite sir u jamu.

Milica , 12/05/2009, 22:17

Ja obozavam taj sir,hocu i ja jednu kacu!

Toma , 12/05/2009, 22:31

E,to je naša država.Mnogi su željni sira tog kvaliteta,a o mogućnostima izvoza da ne govorima.A naša vlast ko o čemu,samo o novim zaduženjima od mmf-a i kako povećati pdv.Sela prazna a onaj ko je ostao i ko ozbiljno radi, poslednja je rupa na svirali ovoj ali i svakoj prethodnoj vlasti.Svi redom ko navijeni „mi moramo,mi trebamo“ a ovamo ode sir u propast i svi mi i država,…kao da nam nema spasa

FFerum , 12/05/2009, 22:32

Ovo je neverovatno! Šta je sa poslovnim i preduzimljivim ljudima i šta je sa lokalnim udruživanjem samih proizvođača? A tek, lokalna samouprava? I na kraju šta je sa našom čuvenom humanošću i solidarnošću? Možda se neke od ovih količina mogu nekome i pokloniti? Recimo nekom staračkom domu, narodnoj kuhinji, siromašnoj porodici … nikako u jemu sa sirom!!

Domacica , 12/05/2009, 22:33

Na pijaci , gde kupujem namirnice, ima sira , ali je preskup. Kako se niste setili da donosite sir na pijace i prodajete ga po normalnim cenama? Cekali ste da se pokvari pa biste sada prodali budzasto Tako se radi u svemu. Prodavci dozvole da im se pokvari voce, povrce i SIREVI , pa ih tek onda nude po snizenoj ceni. Nisam luda da to kupujem i otrujem porodicu…. Uostalom, stvarno mi vas je zao. Ali planirajte bolje .

итд., итд.

Advertisements