Ознаке

image001LEGENDA kaže da se čuvena Kleopatra kupala u magarećem mleku, jer je lekovito i čuva žensku lepotu. „Tretman“ egipatske kraljice dobiće 25. aprila i jedna udavača iz Srbije, ali samo ako to zadovoljstvo plati – 5.000 evra!
Na ovaj datum – nezvanični Dan magaraca – u specijalnom prirodnom rezervatu Bara „Zasavica“, kod Sremske Mitrovice, „pašće“ masovna muža ove životinje. Oko 70 litara mleka biće ponuđeno na prodaju, ali isključivo za – kupanje. Iza ideje stoji Slobodan Simić, direktor rezervata, u čijem je sastavu jedina farma magaraca u Srbiji, od stotinu grla.
Rezervat je smešten u mačvanskim meandrima reke Save i rukavcima Drine, u 35 kilometara divljine. U ovom rezervatu obitavaju i riba umbra – samo tu i nigde na svetu! Tu je i retka rečna meduza, ašov žaba, podolsko goveče, bosanska buša, balkanska koza. A od 2004. godine ovde žive i porodice dabrova.
Sa prvim prolećnim suncem rezervat je oživeo, pa se u njemu čuje cvrkut ptica, ali i rika krava, njištanje konja…
– Naš rezervat je banka starih rasa domaćih životnja na Balkanu, koje su bile pred nestankom zbog ljudskog nemara – otkriva nam naš domaćin, i vraća se na priču o magarcima. – Mi smo u Srbiji, na primer, za magarca govorili da je lenj, glup i beskoristan,

pa smo ga zato istrebili. Poslednjih godina, međutim, mi magarce dobavljamo od švercera sa juga Srbije, Sandžaka i iz Makedonije. Obnavljamo im vrstu i gajimo ih kao plemenite životinje. Magarac malo jede, živi u skromnim uslovima do 20 godina, vredan je i pametan, a magarica daje divno mleko i meso koje liči na teletinu.
Uprava rezervata je magarice kupovala za 150 evra, oplođavala sa dva magarca, koji su vrlo potentni i tako su dobili krdo, koje neprestano raste. Samo magarac Đura napravio je pedesetak magarića ili pula, kako mlade zovu u rezervatu.
Neobična ideja – muža magarica 25. aprila – način je da se skrene pažnja na „magareći“ problem Srbije.
– Naš cilj je da se vratimo uzgajanju autohtonih vrsta životinja u Srbiji i da od srpskog magarca napravimo novi brend. Jer, na fakultetima za poljoprivredu i stočarstvo u Srbiji ne postoje nikakva naučna saznanja o srpskom magarcu – dodaje Simić. – Italija, koja ima 14 vrsta magaraca, ima naučne studije i doktorate o njima. Francuskinje koriste magareće mleko kao pomadu za lice ili sapun za ruke, a Belgijanci od njega prave liker. Italijani od magarećeg mesa prave kobasice, salame i kulen. Mi ćemo sve to ovde da proizvodimo, pakujemo u originalne drvene kutije ručne izrade i prodajemo.
RETKO I SKUPO
KAKO kaže Zoran Nedić, čuvar krda, magarice dobro rađaju, ali nemaju mnogo mleka i zato je izuzetno skupo.
– Na Balkanu jedino se u „Zasavici“ muzu magarice. Jedna magarica godišnje daje samo 20 litara mleka – kaže Nedić. – Magareće mleko liči na majčino, ima jedan odsto mlečne masti i koristi se sirovo. Izuzetno je čisto, jer sadrži antialergine i lekovito deluje na kožu, ali i na astmu i bronhitis.
BRZONOGI PULINI
BARA „Zasavica“ je ove godine dobila status močvarnog područja od svetskog značaja. Ovde goste na kapiji sačekuju sremski psi pulini Rigov, Mara i Biska. To je autothona vrsta pasa specijalizovana za teranje svinja. Ljude ne napadaju, a svinje teraju samo kada im se naredi.
Koliki značaj Slobodan Simić pridaje ovoj rasi pasa govori i podatak da je u samom centru Sremske Mitrovice, ispred kancelarija rezervata Bara „Zasavica“, podigao spomenik mangulicama i sremskom pulinu
Marko Lopušina
  • Izvor: Vecernje NOVOSTI, 02.04.2009 20:29:45

Advertisements