Ознаке

Знаменита стабла у Србији

Шума и дрво су у људском битисању одувек били важни пратиоци. Висока стабла су била „веза“ са боговима (и демонима), а простране шуме служиле као заштита од непријатеља

У нашој традицији, запис је велико разгранато стабло, обележено крстом, које људи обилазе током литија, под којим држе верске обреде или се окупљају кад доносе важне одлуке. У источној Србији их називају и миро,јер се под њима мире завађене групе или појединци. Дрво је последњи извор хране, народна апотека, уз њега се одраста. Кад се подиже кућа или црква, уз њу ниче и стабло које лети пригушује сунчеве зраке, а зими обуздава хладне ветрове.

Мада у нас постоји много знаменитих и необичних стабала, ја сам се одлучио за десет.Поменуо бих цер „загус – запис“ под чијом разгранатом крошњом је у турском периоду радила судница (што је Светолик Ранковић описао у „Горском цару“),па горостасни бор код Милешевца (одавно је пао, али његово моћно стабло као да је имуно на трулеж и време) и врбупоред манастира Лешје, недалеко од Параћина, из које је неким чудом изникао дуд. А мештани су открили да топли напитак од лишћа овог дуда прија нероткињама.

01    ПЛАТАН ПОРЕД МИЛОШЕВОГ КОНАКА посађен је 1834. године, кад је подигнут и конак. Дебло обима седам метара носи крошњу која прави сенку пречника 50 метара, и достиже висину од 40 метара. Ако ишта одсликава српски инат – онда је то овај платан. Наводно, кад је поред конака сађен дрворед преостала је једна садница, па је, на питање шта с њом, књаз Милош рекао „Тури је у кречану!“Стабло је опстало, чак је надвисило дрвеће посађено на бољем месту.

stabla-u-srbiji-11

02    КАРАЂОРЂЕВ ДУД У СМЕДЕРЕВУ је знатно старији од Милошевог платана. Био је сведок Карађорђевог преузимања градских кључева од Турака и „испратио“их је кад су дефинитивно напустили Србију. Преживео је тешка бомбардовања Смедерева и експлозију муниције у тврђави Деспота Ђурђа. Данас је то старац који достојанствено носи своје године и пружа пријатну хладовину на бетоном окованом тргу.

03    СВЕТИ БОР КАМЕНЕ ГОРЕ КОД ПРИЈЕПОЉА је најцењенији и најдуговечнији становник овог краја. Импресивно стабло стоји усамљено и игнорише громове, ветрове и време. Прича се да су пре три века мештани напустили ове просторе, а тајну свог одласка су оставили дубоко у срцу бора.

04    ТАКОВСКИ ГРМ броји своје последње дане. Сасушено стабло чека наследнике да стасају,па да им пренесе сећање на време кад је кнез Милош рекао:„Ето мене, ето вас – рат Турцима!“.

05    ХРАСТ ЛУЖЊАККОД КОЧИНОГ СЕЛА, на левој обали Велике Мораве, посадио је средином 18. века Василије Ђорђевић у црквеној порти. Црква више не постоји, али остало је сећање да је под стаблом крштен капетан Коча. Касније се ту са својом дружином заклео да ће се борити против Турака.

06    ЛУКИЋА ХРАСТ у атару села Раниловић подно Космаја подсећа на она временакад је Шумадију била богата шумама храста сладуна, лужњака, цера… Процењује се да је старији од четири века, а за Спасовдан се под његовом крошњом обављају хришћански обреди.

07    ГУМЕНО ДРВО је у ствари, народно име за необично стабло код Опарића у левачком крају. Нико од мештана не зна шта је. Кажу да је коњ кнеза Милоша сломио ногу кад га је закачио репом. Путари нису имали храбрости да уклоне ово стабло које се нашло баш на траси пројектованог пута, па он прави кривину око њега. Човек који ми је показао дрво тврди да га је трактором случајно закачио, и да му је трактор одмах стао јер је цела електрична инсталација отказала. Ја сам га само фотографисао, али сам приметио да ме је малер пратио до краја тог дана.

08    ЂАВОЉЕ ДРВО је необичан становник Ђавоље вароши. Да је никао на неком другом месту, био би велик и моћан храст, ана „ђавољој земљи“ није чак ни корен могао да пусти како ваља, па више личи на чокот винове лозе него на храст. Ипак опстаје, упркос огољеном терену и киселим водама.

stabla-u-srbiji-3

09    ХРАСТ КОД СЕЛА ОСМАКОВА налази се на размеђи Суве, Старе и Сврљишких планина. На узвишењу изнад села доминира својим положајем, а изгледом наговештава светилиште. Тек кад се попнете до њега откријете да то није једно стабло, него пет сраслих, обележених каменим крстом, и украшених даровима мештана. Клупа и сточић поред су наговештај да мештани често долазе на ово место, одакле се пружа несвакидашњи поглед на три планине.

ФАМИЛИЈА БУКОВИХ СТАБАЛА расте на локалитету Тесне јаруге, који је заштићен као резерват природе на Јеловој гори изнад Ужица. Њих једанаест је проценило да ће лакше опстати ако расту заједно, па је тако настало необично „стабло – шума“.

Текст и снимци Драган Боснић  [објављено у Политикином МАГАЗИНУ: 29/03/2009]

Advertisements